Izložba o istoriji ovih besramnih „arizacija“ usko je povezana sa nemogućnošću da se „savlada“ Holokaust i istovremenim pokušajem da se ispravi konkretna nepravda. Kao posledica toga u Austriji je 1998. godine donet Zakon o povraćaju umetničkih dela, a 1999. godine Skupština grada u Beču je donela odluku da svi opljačkani predmeti, koji su preneti u muzejske zbirke grada, budu bez izuzetka vraćeni.

 

Pre 25 godina počelo je opsežno istraživanje u zbirkama koje su u vlasništvu grada u potrazi za nelegitimnim predmetima, kao i za njihovim pravim vlasnicima i/ili pravnim naslednicima. „Restitucija nema za cilj samo vraćanje predmeta njihovim vlasnicima ili pravnim naslednicima – ona ukazuje na rane, kako bi se razumelo, upozorilo i pre svega priznalo nastalo stradanje. Istraživanje ne teži da okaje zločine ili da konačno rasvetli prošlost. Ono što uspeva je da održava svest o počinjenim zločinima i time doprinese kulturi sećanja“, ističe Veronika Kaup-Hazler, članica gradskog veća zadužena za kulturu.

 

S kojom perfidnošću je prisvajana jevrejska imovina ilustruje na primer citat Karla Vagnera, direktora Bečkog muzeja od 1938. do 1949. godine: „Zbog jevrejskog iseljavanja došlo je do promene na tržištu umetnina kakva se verovatno nije desila od ukidanja manastira 1872. godine“, opisao je Wagner 1940. godine „povoljnu priliku“ za sticanje umetničkih predmeta iz „arizovanih“ kolekcija.

 

Od 1999. godine je vraćeno 2.856 predmeta i 24 arhivske kutije iz Bečke biblioteke, kao i 4.652 predmeta iz Bečkog muzeja.