Marko iz Beograda, krupan, naočit čovek, samac od 45 godina, doputovao je na kongres u Beč. Bilo je proleće, toplo i sunčano. Više od samog kongresa Marko je želeo da u Beču provede nekoliko dana, u gradu svog detinjstva i svoje mladosti. Roditelji su mu onomad radili ovde u oblasti nauke i kada su saznali da Marko putuje za Beč, zatrpali su ga zaduženjima da obavezno poseti određena mesta i ljude. Danima pred polazak Marko je pokušavao da zamisli kako li se Beč promenio. Rešio je da obiđe kraj u Jozefštatu u kome je odrastao.
Putovanje u detinjstvo
Čim je završio profesionalne obaveze, Marko se uputio ka svom nekadašnjem kraju. Uzbuđeno je koračao ulicom Josefstädter Straße koja se sa istoka ka zapadu provlači kroz ovaj mali, građanski okrug. Osećao se ispunjeno dok je prolazio pored istih izloga i kuća pored kojih se šetao dok je bio dečak. Čak mu se učinilo da tramvaj specijalno za njega ispušta zvuke svog mekog zvona.
Kada je skrenuo u ulicu Lange Gasse, u kojoj je živeo sa roditeljima, zatekao je omanje barokne zgrade sa oblim kapijama. Premda se videlo da je restoran na ćošku okrečen u skorije vreme i dalje nije izgubio svoju toplinu. Zar čoveka toliko mogu da ganu neme, stare zgrade, pitao se Marko. Nekako mu se skupilo sve što je preživeo do tog trenutka. Obuzelo ga je snažno osećanje zbog kojeg su mu suze navrle na oči.
Novi pločnik
Kada su se osećanja u njemu slegla, a dah mu se umirio, malo se bolje osvrnuo i primetio da se ulica Lange Gasse u međuvremenu ipak dosta izmenila.
Kamene ploče su zamenile asfalt, bitno se smanjio broj vozila, ulicu je krasilo zelenilo. Kafić sa šarenim stolovima nalazio se tačno na trotoaru. Čitava ulica je bila popločana u istom nivou. Pre bi mogla da se nazove „trg“ nego „ulica“ ili nešto između to dvoje. Nekako je sve bilo tiše i mirnije i pomalo je nalikovalo seoskom sokaku. Neverovatno! Marku bi bilo normalno da je zatekao isto stanje kao i pre 25 godina, ali ipak mu se činilo da su ovoj ulici prijale promene i da su je čak i ulepšale.
Devojka u kafeu
Tu je bila zgrada u koju je svojevremeno svakodnevno ulazio. Vrata su bila nepromenjena. Tamo bi kao dečak, školarac, progutao preostale šumeće bombone pre nego što bi se popeo u stan.
Upravo pred tim vratima je stajao pokunjen kao pas, posle prvog izlaska sa Julijom koja je bila njegova velika ljubav. Bili su u kafeu Strozzi, odmah iza ćoška. Julija mu je mimo očekivanja saopštila da ne želi više da se viđa sa njim. I umesto da kaže šta misli, on se samo ukopao, ostao je da sedi, bez reči, stideo se. Na kraju ju je častio sokom od jabuke. A nije ni trebalo da izađe sa njom. Posle toga je postao nesiguran u odnosu prema ženama. Ili je možda sam sebe u to uveravao?
Stari komšija
Među natpisima stanara na interfonu potražio je prezime „Vranek“. Pozvonio je. Javio se muški glas.
„Ja sam, Marko. Da li si to ti, Stefane?”
“Marko? Onaj Marko?!”
Dva drugara iz detinjstva su pala jedan drugom u zagrljaj, uhvatili su se za ramena, počeli su da zafrkavaju jedan drugog zbog izgleda. Produžili su iz predsoblja u dnevnu sobu. Imali su mnogo toga jedan drugom da ispričaju. A nije bilo vremena, pošto je Stefan već imao dogovore za to veče. Kada je Marka proveo kroz stan, bacili su pogled u nekadašnju dečju sobu u kojoj su svojevremeno proveli mnogo lepih trenutaka. Sada je to bilo carstvo Stefanove ćerke Lili.
A kako stoje stvari sa decom kod Marka? Za početak bi trebalo nekoga da upozna.
„Zar se još uvek nisi oporavio od Julije?”, šaljivo ga upita Stefan.
“Vidim, hoćeš da me se rešiš?“ uzvratio je Marko, „Najbolje bi bilo da promenimo temu.”
Zona budi nadu
Stefan ga je poslušao i promenio temu. "Kako ti se čini nova „zona susreta“?"
"Kako mi se čini šta? "
"Nova zona susreta – rekonstrukcija naše ulice, Lange Gasse."
"Aaaa … pa da, sviđa mi se, jako mi se sviđa.“
„Ne bi verovao koliko je upornosti bilo potrebno da se projekat ostvari. Ljudi su se brinuli da više neće moći da svojim kolima priđu do svojih zgrada i da neće moći da pronađu mesto za parkiranje.“
Marko je otvorio prozor.
„Prilikom anketiranja 56 odsto građana je glasalo za zonu.“ Stefanovo lice se ozarilo.
„Transformacija je uspela“, uzvratio je Marko prateći dešavanja na ulici. „Ko zna, možda ću i ja u toj zoni susreta sresti svoju srodnu dušu? Nikad se ne zna…“
Sok od jabuke
„Znaš šta?“, reče Stefan, „Večeras se nalazim u grčkom restoranu sa drugaricom Sarom. Hajde da pođeš sa mnom da se upoznate! Možda se jedno drugom dopadnete?“
„Večeras? Ne, ne, pogrešno si me razumeo“.
„Ma hajde, biće zabavno.“
„Možda tebi. Nije mi danas do toga. Danas hoću da se prisećam prošlosti.“
"Marko! Ti si ovde i sada u zoni SU – SRE – TA! Ovde se čak i vozači sa poštovanjem odnose prema biciklistima. I obrnuto! U zoni susreta sve je moguće, čak i ono o čemu možeš samo da sanjaš! Prema tome, ne propuštaj priliku!“
Marko se osmehnuo. „Nisi se nimalo promenio, Stefane. Daj da te zagrlim. Hajde, priključiću vam se!“
Marko i Stefan su uveče u pet minuta do sedam stigli u restoran na trgu Trilogije i naručili piće. Deset minuta kasnije, u lokal je ušla Sara. Ubrzo nakon toga Marko je imao osećaj da bi zaista voleo da je časti sokom od jabuke.
Zanimljivi linkovi o priči
Lokacija zone susreta, Lange Gasse – wien.at-Stadtplan
- Zona susreta Lange Gasse (na nemačkom) – walk-space.at
- Zona susreta, pešačka zona i stambena ulica (na nemačkom) – Agencija za mobilnost Grada Beča
Grad Beograd
Meeting Destination Vienna (na engleskom) – WienTourismus
Istorijski podaci o istoriji Beča - Wiki:
- Lange Gasse (na nemačkom)
- Josefstadt (na nemačkom)
Crtež: Sandra Biskup
Tekst: Simon Kovacic
Prevod: Ivana Antić
